Beli, pravi, poravnati – jednom rečju savršeni zubi, svakako su ideal u većini zemalja sveta, ali ne i u Tokiju! Mlade Japanke traže estetske intervenice kako bi dobile preklopljene, iskrivljene i nepravilne zubne nizove, prenaglašeni gornji očnjaci koji daju „yaeba“ efektat (,,duli zub“) se posebno cene.

U Tokiju trenutno vlada velika potražnja za estetskim interencijama „yaeba“ efekta koje dostžu protivvrednost od oko 390$, iako ova stomatološka estetska intervencija podrazumeva samo umetanje umetaka na jedan ili dva gornja očnjaka.

Poređenja radi,  Amerikanci su tokom prošle godine potrošili nepunih 110 milijardi dolara na različite stomatološke intervencije da bi imali savršene bele i ravne zube.

Neki bi pomislili da su mlade Japakninje inspirisane proizvodima popularne kulture kao što su razna filmska i književna ostvarenja poslednjih godina u kojima su glavni junaci vampiri žedni krvi, međutim pravi razlog leži u težnji za postizanjem detinjeg izgleda, za koji Japanke smatraju da ih čini seksualno privlačnijim. Istureni očnjaci su navodno svojstveni dečjem uzrastu i nastaju kao posledica zakasnelog razvoja mlečnih zuba. Nesavršen izgled takođe čini ženu pristupačnijom u očima muškaraca, u odnosu na do savršenstva doveden izgled koji im se čini nedostupnim.

Japanski TV kanali, kao i promoteri modnih trendova i novih uvrnutih stilova na svojim blogovima i na socijalnim mrežama opisuju ‘yaeba’ izgled kao dobro proračunat način da se doda malčice nesavršenosti lepom licu, što ga čini još poželjnijim. Većina poklonica smatra da ih istaknuti očnjaci čine mlađim.

Na zapadu se već neko vreme veoma privlačnim smatraju razmaknuti sekutići, za koje se veruje da doprinose mlađem i svežijem izgledu. Neke od svetski poznatih manekenki kao što su Lara Ston, Džordžija Džeger i Džesika Hart, učinile su razmak među zubima glamuroznim, posebno u njujorškom visokom društvu. Glumica Kirsten Danst obožava svoje nepravilne zube jer ističu njen karakter, a karakter je seksi.

Naravno, uvek postoji opasnost da težnja za neobičnim i ekscentričnim izgledom postane opšte prihvaćena, uobičajena i preovlađujuća, i da se naš jedinstven izgled utopi u mnoštvu sličnih. Treba imati na umu da ćudljiva potreba za isticanjem nesavršenosti potiče od primarne žudnje da nas smatraju savršenim.